Mora da je Platon

Politikolog u meni koji se bavi marketingom nije mogao da bude miran dok ovo nije podelio sa vama.

Već duže vreme u kolima na Spotify-u slušam isključivo italijanske note, one nepovezane, lagane, dolčevitaste, pomalo banalne. Ne znam reči, a ni značenje pesama.

Sve je počelo sa pesmom Bongo Cha Cha Cha. Ona je bila prva koja me je zarazila dolčevitizmom.

Ukoliko ne poznajete italijanski jezik, ne savetujem vam da tražite prevode pesama. Izgubiće svaku magiju i smisao.

‍Sara perche ti amo (It will be because I love you) mi je posebno privukla pažnju jer je postala hit na Instagramu.

Pesma iz februara 1981. koja i dalje ima tu moć da me naježi kada je slušam po beskonačni put. U njoj se oseća melos i bezbrižnost ranih ‘80 i vraća nas u doba bez interneta (bar nas koji smo rođeni osamdesetih).

Nije ta pesma toliko moćna ili vanvremenska. 

Nije ona zbog tog melosa i naše potrebe za srećnim i rasterećenim vremenima sada hit.

‍Hit je jer su Italijani majstori marketing zanata.

‍A nisu ni to savremeni Italijani na koje mislim.

Prave zanatlije marketinga su stari Rimljani. 

Kada god spomenem nekoga iz antike, bio to Platon, Aristotel, Ciceron ili Seneka, setim se kako me je na drugoj godini fakulteta (FPN, politikološki smer) profesor iz Uporedne politike izbacio iz punog amfiteatra kada sam se smejala na njegovu rečenicu.

“Kao što su Platon i Aristotel rekli… Koleginice, šta je smešno?!”

“Profesore, mi smo cele prve godine iz svih predmeta učili da su Aristotel i Platon začetnici svake moderne političke misli, sada na drugoj godini isto slušamo, da li zaista moramo stalno na njih da se vraćamo?”

“Koleginice, napustite amfiteatar.”

Ne treba da vam kažem da sam nakon toga ispit kod dotičnog profesora položila iz četvrtog puta.

Danas sam mu zahvalna, jer me je baš taj predmet vraćao na antičku misao koju sam iznova i iznova povezivala sa modernim teorijama. Najponosnija knjiga u kućnoj biblioteci mi je DRŽAVA od Platona i POLITIKA od Aristotela. Da su malo duže živeli, verovatno bi sada njihove knjige kupovala na metar.

Radeći pet godina za italijanski brend Bulgari Perfumes, naučila sam kako se starorimsko nasleđe pretvara u moderne tekovine marketinga.

“Vidite to V u BVLGARI predstavlja U, jer se tako pisalo u starom Rimu”

“Pogledajte BVLGARI MAN parfem, držite bočicu u ruci, zar nije kao da držite komad starorimskog mermera?”

“Ne, nije BVLGARI brend iz Bugarske. Oni su poreklom iz Grčke, pre više od 150 godina su se naselili u Rimu, to je porodična firma i njihovo grčko poreklo datira još iz stare Grčke.”

Bulgari kompanija je kroz svaki svoj aspekt rada protkala antiku. Kroz svaki proizvod, način i ton komunikacije. 

Kako bi to Monica Casali, moja tadašnja Area Sales manager rekla:

“Ne Ivana, mi ne jurimo naše korisnike. Oni jure nas. Mi smo dostojanstveni, svesni sopstvenih vrednosti i nasleđa. Niko drugi ne poseduje priču kao što je naša i to potenciraj u komunikaciji i radu. To znači da tvoj stav i držanje moraju to da oslikavaju. Budi ponosna što radiš za Bulgari.”

Držeći sve ove informacije u dubokoj podsvesti i sećanju, jedno letnje veče slušajući pesmu Bongo Cha Cha Cha, vozeći se smederevskim putem nazad ka Beogradu, shvatila sam jedno:

‍Oni (Italijani) su apsolutni carevi!

I dan danas žive od rimskog nasleđa i skupo ga prodaju.

Danas je pizza jedno od najpoznatijih jela, kao i razne paste isto poreklom iz Italije.

Pesme Erosa Ramazzotija svi pevaju i slušaju, iako on nema nijednu pesmu na engleskom.

Čak i u pesmi sa Tinom Tarner, Eros peva svoj deo pesme na italijanskom.

Oni žive Rimsko carstvo i dalje.

A kako je izgledalo to Rimsko carstvo? Tj kakav im je bio Brand Book, logo, brand strategija?

Prostirali su se od Velike Britanije pa do Iraka i Irana i imali milione stanovnika.

Svi su bili pod jednim obeležjem - brendingom Starog Rima.

Ovo jedinstveno obeležje je imalo državni cilj - održavanje carstva pod istim krovom.

Istu stvar danas rade brendovi, kompanije i korporacije.

Svi koji su bili pod vlašću Rimskog carstva, bili su i pod njihovim bojama - primarnim i sekundarnim (zlatna, bordo, žuta, zelena, kardinal crvena, bela, crna).

Koristili su jedan isti font i brojeve. Rimski font, poput Times New Roman.

Imali su iste elemente (lovorika, lav, orao, vuk, globus, rimski zmaj).

SPQR u istom fontu i dan danas možete videti na poklopcima za kanalizaciju na putu u Rimu.

Osnova njihovog znanja, društvene i prirodne nauke, počiva na starogrčkom znanju. Međutim, stari Grci nisu znali da brendiraju sebe kao Rimljani.

Ovde se ponovo prepliće priča o Bulgari kompaniji.

Rodonačelnik Bulgari familije, talentovani silversmith, Grk Sotirio Voulgaris, došao je sa Krfa u Rim u potrazi za boljim životom, jer u Grčkoj nije mogao da živi od svog rada - izrađivanje finog nakita od srebra.

Po dolasku u Rim, prodavao je svoj nakit na drvenoj kutiji u ulici Via Sistina (uži centar Rima). Italijanke su bile oduševljene njegovim nakitom i on je vrlo brzo zaradio dovoljno da otvori sopstvenu radnju u istoj ulici. 

Imao je dobre mentore i savetodavce, Italijane koji su mu savetovali da promeni prezime u Bulgari kako bi se dopao široj ciljnoj grupi na italijanskom tržištu. 

On je Italijanima prodao ono što nije mogao svojim Grcima - talenat i dizajn.

Zamislite koliko je današnjim Italijanima zabavno. Sve što pokrenu i urade, posebno je. 

Oni skoro ništa novo i ne moraju da smisle, jer sve su to pre njih uradili stari Rimljani.

Oni su plodno tlo za sve što budi kreativnost.

Iz lakoće i slatkoće života se rađaju najlepše emocije i ideje.

Kada znate svoje poreklo, kada vam je taj ponos utkan u gene, kada je sve u vezi vaše zemlje opšteprihvaćeno kao mnogo dobro, nije teško od toga napraviti romantiku, laganost i dolčevitizam.

Italijani plene posebnošću, romantičnim i zabavnim prizvukom u svakom pokretu prstiju dok pričaju.

Naravno da će usled svega toga baš Italjani biti vrhunski dizajneri i da će njihove škole za dizajn biti najcenjenije. One su proistekle iz antičkih i renesansnih zlatnih škola (a renesansa je svakako proistekla iz antike).