ŠTA JE BRENDING?

Svaki put kada me klijenti pitaju zašto moraju da imaju Brand Book da bi se bavili marketinškim aktivnostima, ja im ponovim istu priču:

• Povećava poverenje korisnika u vaš brend
• Štedi vam novac 
• Čini vas prepoznatljivim
• Razlikuje vas od konkurencije
• Širite svest o vrednosti vašeg brenda ciljnoj publici

Iz istog razloga, tema BRENDING i šta on sve donosi brendu je sastavni deo našeg paketa konsultacija za pokretanje brenda.

Ove konsultacije praktikujemo već tri godine. Do sada smo kreirali tačno 33 brenda za ove tri godine i kada smo izvukli iz statistike ovaj broj, javila mi se jedna misao.

Ne vredi, politikolog u meni se umiriti ne može. 

Najstariji BRENDING je religija.

Marketing je sastavni deo zoon politikon-a (političko, odnosno društveno biće)

Zašto broj 33?

Isus je imao tačno 33 godine kada je stradao. U budizmu postoji 33 božanstva. U hinduizmu je ovaj broj povezan sa božanskim bićima. U mističnom islamu postoji 33 stepena mudrosti. U numerologiji ovaj broj predstavlja “materijalnog majstora”, osobu koja ima sposobnosti vođe, učitelja ili inspiracije za druge.

Ako ogolimo sve svetovne stvari vezane za religiju imamo definiciju brendinga: ‍

    1. Primena istih boja (vizantijska plava, kardinalna crvena, islamska zelena)‍

    2. Logotip: krst, hilal i zvezda, Dharma točak, Davidova zvezda

    3. Slogan: 

• “Ljubi bližnjeg svog”
• "Prosvetljenje je individualno dostignuće. Niko ne može osvetliti drugog."

• "Allah je najveći"‍

    4. Ton komunikacije i vrednosti:

Pravoslavlje: ljubav i milost, pokajanje i oproštaj, nada u vaskrsenje

Hinduizam: poruka o beskrajnom ponovnom rađanju (Ciklus Samsare), zakon uzroka i posledice (Karma)

Judeizam: savez Boga i jevrejskog naroda (Berit), moralna odgovornost prema Bogu‍

    5. Distribucija brendinga: crkve, hramovi, liturgije, mandir

   6. Korisničko iskustvo: 

Ovaj segment je usko povezan sa odnosom koji vernici imaju sa religijom kroz njenu distribuciju. ‍

    7. Društvena odgovornost: 

Svaka religija u svom bazičnom obliku, sadrži i moralne obrasce poštovanja čoveka, života i poštovanja svojih bližnjih.

Na prvoj godini studija, profesor Političke ekonomije, na predavanju nam je postavio pitanje:

“Šta je starije, ekonomija ili marketing?”

Odgovor je bio nešto treće - politika, a politika je uvek usko povezana sa religijom.

Iz moje perspektive i kratkim izučavanjem Vinčanske kulture, koja nije posedovala nikakve religijske motive i elemente, već puko poštovanje etike, moralnih vrednosti, a kao najveću kaznu za pojedinca isključivanje iz zajednice, i kao takva postojala 2000 godina bez ratova i nemira, došla sam do zaključka da je religija (u svom bazičnom obliku) samo drugi oblik humanosti, a marketing kao njen nusproizvod širenje humanizma zarad boljeg života svih nas.

Ima jedan vic, koji sam čula od pravoslavnog sveštenika u Bosni:

Došao CEO Coca Cole kod pape i ponudio mu veliku sumu novca da umesto “hleb naš nasušni” kaže “Coca Cola naša nasušna”.

Papa je to odbio.

CEO Coca Cole je dodao još jednu nulu na već pozamašan iznos.

Papa je to ponovo odbio.

CEO je dodao još tri nule na iznos.

Papa je pozvao sekretara i pitao “Kada nam ono beše ističe ugovor sa pekarom”.